Planiranje kućnog budžeta – šest stvari koje bi trebalo da znate

Planiranje kućnog budžeta je neretko izazovan, ali vrlo značajan proces koji može pomoći za bolju kontrolu ličnih finansija. Jedno od uobičajenih pravila je da se pronađe odgovarajuća metoda koja može pomoći da se rasporede sva raspoloživa sredstva na troškove domaćinstva, identifikuju oblasti gde se troškovi mogu smanjiti i uštedi novac za određene svrhe.

U ovom tekstu predstavljamo univerzalna pravila kao pomoć za adekvatno planiranje kućnog budžeta.

Šta je 50/30/20 pravilo?

Čuveno pravilo za planiranje mesečnog kućnog budžeta. U pitanju je jednostavna tehnika na osnovu koje se ukupni prihodi domaćinstva dele na tri kategorije. Na osnovu tog pravila, raspodela raspoloživih mesečnih sredstava u domaćinstvu trebalo bi da bude sledeća:

• 50 odsto ide na „potrebe“ – polovina prihoda troši se na sve ono što je neophodnost. Tu spadaju računi za komunalije, troškovi za hranu, prevoz, kiriju ili ratu za stambeni kredit;
• 30 odsto ide na „želje“ – odnosno na ono što nije neophodno, ali čini život jednostavnijim i lepšim. Tu spadaju računi za internet i telefon, kupovina odeće i obuće i zabavne aktivnosti poput posete bioskopu, pozorištu, izlasci, restorani, putovanja;
• 20 odsto ide na štednju ili izmirenje dugovanja – iako najmanji deo kućnog budžeta, ne i najmanje važan. Ta izdvajanja pružaju sigurnost u pogledu eventualnih nepredviđenih troškova. To su sredstva koja se odvajaju za različite vrste štednje, penzijski fond ili životno osiguranje, fond za crne dane ili za školovanje dece, otplatu rate za kreditnu karticu.

Iako se čini da je pravilo nemoguće ispoštovati u izazovnim ekonomijama sa visokom inflacijom, upravo je to princip koji se može prilagoditi ličnim potrebama i koji će obezbediti određenu kontrolu ličnih finansija.

Kako pratiti troškove?

Praćenje troškova počinje od izračunavanja raspoloživih neto mesečnih sredstava. Sledeći korak je kategorizacija i praćenje mesečnih troškova. Najjednostavnije je napraviti spisak fiksnih troškova poput kirije ili rate stambenog ili drugog kredita, računa za komunalije i drugih mesečnih računa. Zatim se dodaju varijabilni troškovi – odnosno oni koji su promenljivi iz meseca u mesec: troškovi za namirnice, gorivo, zabavne aktivnosti (izlasci, restorani, putovanja). Upravo su to troškovi gde se mogu pronaći prilike za smanjenje na mesečnom nivou.

Zahvaljujući modernim tehnologijama, funkcionalnosti za praćenje mesečnih sredstava i troškova mogu da budu deo mBanking ili eBanking servisa određenih banaka. Takva opcija može da bude izuzetno korisna jer korisniku pruža uvid u plaćanja i kategorije troškova u realnom vremenu. Takođe, mogu se koristiti i dobri, stari papir i olovka ili čuvena Eksel tabela za ručno evidentiranje transakcija.

Kako ostati u okviru budžeta?

Pre svega, postavljanjem kratkoročnih i/ili dugoročnih ciljeva. Kada postoji cilj kome se teži (na primer putovanje za godišnji odmor) biće lakše da se smanje varijabilni troškovi. Iako se u nekim trenucima to može činiti kao uzaludan proces, ne bi trebalo smetnuti sa uma da se svaki dinar koji se uštedi za određeni cilj na duže staze akumulira, što može da napravi značajnu razliku u budžetu.

Nakon što se popišu prihodi i troškovi, mogu se pogledati oni koji potpadaju pod segment „želja“ i razmisliti da li se neki mogu smanjiti a da ne utiču na kvalitet života. Dosta novca se može uštedeti time što se iz meseca u mesec blago prilagođava kućna potrošnja.

Na kraju, važno je usvojiti naviku redovnog praćenja troškova zbog ostajanja u okviru budžeta.

Ko treba da učestvuje u planiranju kućnog budžeta?

Planiranje kućnog budžeta je aktivnost u koju bi trebalo uključiti sve članove domaćinstva, bez obzira na godine ili doprinos u kućnim prihodima. Za raspodelu kućnog budžeta potrebno je uzeti u obzir potrebe i troškove svih članova domaćinstva i predvideti ih u mesečnim planovima.

U cilju osamostaljivanja i finansijske odgovornosti mlađih članova porodice, važno je uključiti ih u proces planiranja i donošenja odluka o raspodeli kućnog budžeta, ohrabriti ih da sami upravljaju ušteđevinom, voditi ih u nabavku i učiti da štede za određeni cilj. Na taj način, steći će dobre navike koje će im biti od izuzetnog značaja u budućnosti.

Kakvi su efekti neplanirane kupovine?

Neplanirana kupovina je bilo koja kupovina koja nije predviđena u raspodeli mesečnog budžeta. Može da bude nešto sitno poput slatkiša na kasi, ili veće stvari koja značajno utiče na kućni budžet.

Nepredviđeni troškovi su neminovni, ali adekvatno planiranje budžeta i odgovorno korišćenje različitih bankarskih proizvoda mogu biti mali trik do balansiranog stila života koji će zadovoljavati sve potrebe.

Kako izbeći prezaduženost?

Prezaduženost je situacija kada se iznos dugovanja povećava iz meseca u mesec i konstantno prevazilazi mesečne prihode. Začarani krug se sastoji u tome da:

• troškovi prevazilaze prihode
• sve veći deo prihoda odlazi na izmirenje mesečnih dugovanja
• budžet se popunjava konstantnim zaduživanjem
• konačan rezultat – prezaduženost

Tehnike za planiranje kućnog budžeta pomažu da se izbegnu takve situacije. Važno je identifikovati glavne kategorije troškova i razmisliti o onima koje se mogu smanjiti, a da ne utiču na kvalitet života.