Proteklih dana u evrozoni su objavljene brze procene BDP-a za drugi kvartal. Rast BDP-a monetarne unije (+0,3% kvartalno) bio je u skladu sa našim očekivanjima i nešto iznad procene analitičara. Na nivou zemlje, odstupanje od opštih očekivanja bilo je izraženije kod Francuske (0,5), Portugala (2,3%) i Irske (3,3%) koje su zabeležile iznenađujuće dobre rezultate u poređenju sa prethodnim kvartalom. Pozitivno se može posmatrati i rast u Španiji (0,4%). S druge strane, stagnacija u Nemačkoj posle pada u prva dva kvartala (svaki u poređenju sa prethodnim kvartalom) je razočarala tržište. Da li je napravljen iskorak iz recesije ovog proleća čini se više nego upitnim, s obzirom na sentiment indikatore za 3. kvartal. Pad ekonomske aktivnosti u Austriji (-0,4% kvartalno) i Italiji (-0,3% kvartalno) nije baš očekivan. U Italiji – za razliku od Španije, na primer – dobar performans uslužnog sektora nije mogao da kompenzuje slabi autput u industriji. Generalno, još je rano da se izvede zaključak kako će izgledati ova godina u evrozoni. Sa jedne strane, sentiment indikatori pokazuju da će biti slab performans u građevinskom i prerađivačkom sektoru tokom leta, a snažan rast u sektoru usluga ostvaren u prethodnim kvartalima, počinje da usporava. S druge strane, podaci za dosta zemalja u 2. kvartalu, kao i do sada dostupni podaci o kretanju plata i inflacije, ukazuju da je dno privatne potrošnje iza nas i da se može očekivati rast potrošnje u budućnosti. Možemo zaključiti da će rast BDP-a u 3. kvartalu verovatno biti nizak i da postoje negativni rizici za prognozu BDP-a evrozone RBI Istraživanja za ovu godinu, a koja je za sada procenjena na 0,8% godišnje..
Međunarodni monetarni fond (MMF) je u julskom izdanju izveštaja „Globalne ekonomske perspektive“ povećao prognozu rasta globalnog BDP-a za 2023. godinu na 3% sa 2,8% u aprilskom izveštaju. Najveća korekcija rasta BDP-a se desila kod SAD-a (+1,8% sa 1,6%). Rast kamatnih stopa centralnih banaka, preduzet u cilju smanjenja rasta inflacije, uticaće negativno na rast globalne ekonomije. Ukupna inflacija se očekuje da dostigne nivo od 6,8% u 2023. i 5,2% u 2024. godini. Bazna inflacija je projektovana da pada sporije u odnosu na ukupnu inflaciju, tako da su prognoze za baznu inflaciju povećane u 2024. godini.
Izvršni odbor NBS-a je odlučio da zadrži referentnu kamatnu stopu nepromenjenu na nivou od 6,5% jer inflacija pokazuje znake usporavanja (jul: 12,5% godišnje) i čak je mesečna inflacija bila negativna prvi put od jula 2022. godine.
NBS je naglasila da ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike, obzirom da globalna inflacija iako usporava, i dalje je na dosta visokom nivou. Pored toga, cene energenata pokazuju volatilan trend naviše u ovom trenutku i tu postoje neizvesnosti oko kretanja do kraja godine.
Fitch rejting agencija je potvrdila BB+ kreditni rejting zemlje, sa stabilnim perspektivama za unapređenje rejtinga. Potvrda rejtinga je podržana kredibilnom makro-ekonomskom politikom, prudentnom fiskalnom politikom, razvojem ljudskih resursa i BDP-a po glavi stanovnika u odnosu na zemlje istog rejting.
Nakon pauze u maju, pa ponovnog povećanja referentne kamatne stope u junu i julu za po 25bp, Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je ponovo odlučio da ostavi kamatnu stopu nepromenjenu na 6,5% u avgustu. Odluka je podržana popuštanjem globalnih inflatornih pritisaka, što će uticati na nastavak pada uvozne inflacije, a istovremeno NBS očekuje nastavak pada domaće inflacije. Dalje, NBS želi da sagleda efekat dosadašnjeg rasta kamatne stope na ekonomiju, iako usporavanje rasta kredita ukazuje da transmisioni mehanizam putem kanala kamatne stope funkcioniše.
NBS je naglasila da ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike, obzirom da globalna inflacija iako usporava, i dalje je na dosta visokom nivou. Pored toga, cene energenata pokazuju volatilan trend naviše u ovom trenutku i tu postoje neizvesnosti oko kretanja do kraja godine.
Prema anketi agencije Bloomberg, većina analitičara je očekivala nepromenjenu kamatnu stopu.
Od aprila 2022. godine, kada je krenuo rast referentne kamatne stope, ova stopa je kumulativno povećana za 550bp.
Ton zapisnika objavljenog nakon sastanka ukazuje da je NBS zadovoljna kada su u pitanju inflatorna kretanja, a u ovom zapisniku se ne pominju u velikoj meri monetarne politike FED- a i ECB-a kao u prethodnom zapisniku. Moguće da je ovo i poslednje povećanje, iako mi ostavljamo prostor za još jedno povećanje stope na 6,75%.
Devizne rezerve u julu mesecu su iznosile 23,1 milijardi evra, a mesečni rast od 549,2 miliona evra je bio podržan intervencijama Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu (757,9 miliona evra)* i prilivima po osnovu donacija i drugih izvora (144,1 miliona evra). Tokom jula, NBS je intervenisala na deviznom tržištu kupovinom 595 miliona evra, dok je od početka godine neto kupila 2,5 milijardi evra, kako bi sprečila jačanje dinara u odnosu na evro. Devizni kurs drži stabilan trend podržan velikim prilivom stranih direktnih investicija i doznaka iz inostranstva.
Ukupna mesečna inflacija je pala za 0,01% prvi put od septembra 2020. godine (-0,5% mesečno) zahvaljujući padu cena hrane i bezalkoholnih pića (-1,4% mesečno). Generalno, cene ove kategorije uvek imaju deflatorni trend u julu, ali je obim pada sada najveći od jula 2020. godine. Tome doprinosi činjenica da ove godine nećemo imati sušu koja je zahvatila poljoprivredu prethodne godine. Najizraženiji pad imale su cene povrća i ulja i masti.
Ukupna inflacija u julu iznosila je 12,5% godišnje (jun: +13,7% godišnje), a na usporavanje je uticao efekat baze, koja će imati uticaj na usporavanje inflacije u drugom delu godine, ali i smanjena agregatna potrošnja. Cene hrane i bezalkoholnih pića su usporile rast na 20,4% godišnje (jun:+22,1% godišnje), cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su usporile rast na 19,6% godišnje (jun: 21,9% godišnje), cene opreme za stan i tekuće održavanja su usporile dinamiku za 16,9% godišnje (jun: +17,6% godišnje). Transport je pojačao dinamiku pada (-4,8% godišnje), posle pada od 3,0% godišnje u junu. Cene robe porasle su za 13,9% godišnje (jun: 15,4%), dok su cene usluga porasle za 8,2% godišnje (jun: 8,7%).
Cene industrijskih proizvođača iz uvoza nastavile su silaznu putanju u julu (-5,6% godišnje), posle pada od 4,3% godišnje u junu, usled nastavka usporavanja rasta cena u evrozoni. Ukupne cene industrijskih proizvođača su nastavile da usporavaju dinamiku rasta u julu (+0,7%), posle rasta od 1,6% godišnje u junu i pored korekcije cene energenata. Cene poljoprivrednih proizvođača su beležile dvocifrene stope rasta od aprila 2021. godine, da bi od aprila 2023. godine krenule da usporavaju dinamiku i u julu pale za čak 13,4% godišnje (jun: 1,6% godišnje). Postoje i drugi dezinflatorni faktori, kao što su veoma konzervativna fiskalna potrošnja, stabilizovana inflaciona očekivanja i pad bruto zarada u realnom iznosu.
S druge strane, i dalje postoji rizik od neizvesne poljoprivredne sezone zbog nepovoljnih vremenskih uslova (poplave u junu, visoke temperature u julu), pojave afričke kuge kod svinja i potvrde MMF-a da će cene struje i gasa biti povećane u 4. kvartalu 2023. godine, što će sve zajedno imati blagi inflatorni efekat, ali neće ugroziti silaznu putanju inflacije. Iz tog razloga zadržavamo prognozu rasta inflacije na 8,5% za kraj ove godine.
Indeks cena hrane FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama) porastao je na 123,9 u julu posle 122,3 u junu usled rasta cena jestivih ulja na globalnim tržištima.
Bazna inflacija је usporila rast na 9,4% godišnje posle 9,9% godišnje u junu.
Slabiji sentiment energetskog sektora doprineo je usporavanju rasta industrijske proizvodnje u junu mesecu (+0,5% godišnje), nakon ubrzanja rasta u maju (+1,5% godišnje). Početak letnje sezone tradicionalno utiče na smanjenu aktivnost u sektoru rudarstva (-13,4% godišnje), dok je proizvodnja električne energije u plusu (+12,7%) usled povoljnih hidrometeroloških uslova. Prerađivački sekor je prvo usporio pad u maju (-0,6% godišnje), pa potom ostvario nultu stopu rasta u junu. Za sada nismo mišljenja da je ovo rani znak početka oporavka ovog sektora, jer postoji još dosta neizvesnosti, kao što su: početak sezone godišnjih odmora obično donosi manju uposlenost kapaciteta tokom letnjih meseci, dalje, cena nafte na globalnim tržištima ponovo pokazuje trend rasta usled smanjene ponude OPEC zemalja i rasta tražnje američke ekonomije, a nemača ekonomija, naš ključni spoljnotrgovinski partner, pokazuje nastavak pada industrijske proizvodnje.
Blagom oporavku prerađivačkog sektora najviše je doprineo rast proizvodnje: osnovnih metala (+41,7% godišnje), računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+85,2%), najviše optičkih kablova i motornih vozila, vozila i poluprikolica (+21,2% godišnje). Verujemo da se ovaj oporavak naslanja na oporavak fabričkih porudžbina od Nemačke (glavno izvozno tržište Srbije). Porudžbine koje je primila njihova industrija su nastavile rast u junu (+7%), nakon rasta od 6,2% u maju, a usledio je posle vrlo skromnog rasta do maja meseca. Nove porudžbine se odnose na razne mašine i delove za avio industriju i nemačka vlada smatra da oporavak porudžbina ne ukazuje na pozitivan zaokret ekonomije, već je rezultat nepredvidivih velikih poslova. Kako i dalje ostaju očekivanja da će industrija u Nemačkoj u drugom delu godine biti na silaznoj putanji (usled visokih kamata, sporijeg od očekivanog oporavka ekonomije Kine i u dobrom delu već izvršenih porudžbina koje su se nagomilale u poslednje dve godine zbog problema u lancu snabdevanja), to će verovatno uticati i na sentiment domaće industrije.
Pad prometa u trgovini na malo (u stalnim cenama) imao je sličnu dinamiku u junu (-6,0% godišnje) u poređenju sa majom (-6,2% godišnje), iako su realne bruto zarade ostvarile blagi rast od 1,2% godišnje. Potrošnja hrane, pića i duvana je pala za 7,4% (maj: -7,6% godišnje), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila je pala za 4,8% godišnje (maj: -7,5% godišnje), dok je potrošnja motornih goriva pala za 5,2% godišnje (maj: -1,2% godišnje).
Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)
Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.
Najnovije vesti