Referentna kamatna stopa NBS nepromenjena, ali repo stopa raste Evropska centralna banka najavljuje promenu politike zbog neočekivano snažnog rasta inflacije MMF smanjio prognozu rasta globalnog BDP-a za 2022.
Nakon objave januarskih podataka o inflaciji u evrozoni (5,1% g-n-g), ECB je nagovestila reviziju monetarne politike na narednom sastanku u martu. Raiffeisen RESEARCH očekuje sledeći sled događaja: 1. ECB će u martu objaviti nove ekonomske prognoze, uz povećanje inflacije, 2. na osnovu izmenjene ocene, okvir za neto kupovinu obveznica u okviru APP-a će biti redefinisan i verovatno će se uskoro završiti i 3. ovo će otvoriti put za više kamatne stope u drugoj polovini godine. Očekujemo da će ECB prekinuti politiku negativnih kamatnih stopa krajem ove godine/najkasnije početkom 2023. godine, zbog čega smo prognozu kamatnih stopa i prinosa stavili pod reviziju.
Visoka inflacija, za koju se očekuje da će dostiči maksimum u proleće (7%), podstakla je Banku Engleske da podigne ključnu kamatnu stopu za 25bp na 0,5%, što je već drugo povećanje stope u tekućem ciklusu. Nakon malog pada u 2020. godini, globalna potražnja za električnom energijom porasla je za 6% u 2021. To je bio najveći ikada godišnji porast u apsolutnom iznosu (preko 1.500 TVh) i najveći procentualni porast od 2010. godine nakon finansijske krize. Oko polovine globalnog rasta tražnje za energijom se dogodio u Kini, gde je potražnja porasla za procenjenih 10%.
Globalna potražnja za električnom energijom podstaknuta je sledećim faktorima: bržim od očekivanog ekonomskim oporavkom, supstitucijom potrošnje usluga sa robom usled restrikcija u kretanju, ekstremnim vremenskim uslovima u poređenju sa 2020. godinom, uključujući hladniju zimu od prosečne, kao i paralelnim prelaskom na ekonomiju sa nultom emisijom ugljen-dioksida. Rast tražnje za električnom energijom, rast cena energije i neizvesna proizvodnja energije iz obnovljivih izvora zbog neizvesnih meteroloških uslova, uzrokovali su da EU usvoji zakon o finansijskoj taksonomiji po kojoj će gas i nuklearna energija i dalje biti klasifikovani kao „zelene” tehnologije. Dalje, vlade zemalja EU donose razne mere u pokušaju da zaštite građane od visokih troškova energije (manji porez na dodatu vrednost na električnu energiju, novčana pomoć domaćinstvima, subvencionisanje računa za struju i druge mere).
Međunarodni monetarni fond (MMF) je objavio novi izveštaj “Globalne ekonomske perspektive”, u kom je smanjio prognozu rasta globalne ekonomije u 2022. godini sa 4,9% u oktobarskom izveštaju na 4,4% u novom izveštaju. Naime, prema MMF-u, globalna ekonomija ulazi u 2022. godinu u slabijoj poziciji nego što se to ranije očekivalo. Sa širenjem novog soja omikron virusa COVID-19, mnoge zemlje su ponovo uvele ograničenja kretanja stanovništva, što će imati negativan efekat na rast ekonomije, doduše u manjoj meri u poređenju sa prethodnim varijantama virusa. Dalje, rastuće cene energije i poremećaji u snabdevanju doveli su do višeg nivoa inflacije nego što se očekivalo, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama i mnogim tržištima u nastajanju i privredama u razvoju.
Smanjenje kineskog sektora nekretnina i sporiji od očekivanog oporavak privatne potrošnje takođe imaju ograničene izglede za rast. Posledično, MMF sada očekuje da će se globalni rast umanjiti sa 5,9% u 2021. na 4,4% u 2022, što u velikoj meri odražava smanjenje prognoza rasta u dve najveće ekonomije, SAD-a i Kine. Naime, revidirana pretpostavka kojom je paket fiskalne politike „povratak na bolje“ (plan otvaranja radnih mesta, smanjenje poreza i smanjenje troškova za porodice koje rade) uklonjen iz osnovnog scenarija prognoze rasta BDP-a SAD-a, ranije povlačenje ekspanzivne monetarne politike i kontinuirani nedostatak poluproizvoda/sirovina iz uvoza, doveli su do smanjenja prognoze rasta BDP-a SAD-a sa 5,2% u oktobarskom izveštaju na 4% u novom izveštaju.
U Kini su poremećaji izazvani pandemijom u vezi sa politikom nulte tolerancije na COVID-19 i dugotrajni finansijski stres među investitorima za nekretnine izazvali smanjenje prognoze sa 5,6% u oktobarskom izveštaju na 4,8% u novom izveštaju. U slučaju evrozone, korekcije su dosta manje, tako da je prognoza rasta BDP-a smanjena sa 4,3% u oktobarskom izveštaju na 3,9% u novom izveštaju. Što se tiče rasta globalne ekonomije u 2023. godini, iako se očekuje njeno usporavanje na 3,8%, ova prognoza je ipak za 0,2 procentna poena viša nego u oktobarskom izveštaju. Očekuje se da će povišena inflacija trajati duže nego što je predviđeno u oktobarskom izeštaju, usled kontinuiranog poremećaja u lancu snabdevanja i visoke cene energije, a što će se nastaviti u 2022. godini.
Pod pretpostavkom da inflatorna očekivanja ostanu dobro usidrena, tj. da izostane njihov značajniji rast, inflacija bi trebalo postepeno da se smanjuje kako se a) neravnoteža ponude i potražnje bude smanjivala u drugom delu 2022. godine i b) monetarne politike u velikim ekonomijama se više budu kretale ka restriktivnom pravcu (povećanju kamatnih stopa). Rizici ostvarenja nove prognoze rasta BDP-a globalne ekonomije u smislu da ona bude niža, odnose se prvenstveno na pojavu novih varijanti virusa COVID-19, koje bi produžile pandemiju i izazvale nove ekonomske poremećaje.
Štaviše, poremećaji u lancu snabdevanja, volatilnost cena energije i pritisci na rast plata na nekim tržištima znače da je neizvesnost oko inflacije i monetarne politike visoka. Kako napredne ekonomije budu podizale referentne stope, tako se mogu pojaviti rizici po finansijsku stabilnost i tržišta u razvoju i tokove kapitala, valute i fiskalne pozicije – posebno sa nivoom duga koji se značajno povećao u poslednje dve godine. Drugi globalni rizici odnose se na geopolitičke tenzije, a trenutna klimatska vanredna situacija znači da je verovatnoća velikih prirodnih katastrofa i dalje povišena.
Narodna banka Srbije (NBS) je na drugom zasedanju za utvrđivanje ključne kamatne stope ove godine ostavila referentnu kamatnu stopu na 1%, podržavši nastavak zaoštravanja monetarnih uslova kroz povećanje repo stope na reverznim repo aukcijama i povlačenje viška likvidnosti iz bankarskog sektora. Prosečna ponderisana stopa na repo aukcijama se kretala od 0,11% (početkom oktobra) do 0,75% na poslednjoj aukciji, podržana povećanim pritiskom troškova na lokalnom i međunarodnom tržištu i neophodnošću da se utiče na inflatorna očekivanja i ograniči sekundarni efekat na druge proizvode i usluge. Prema februarskoj srednjoročnoj projekciji inflacije NBS-a, inflacija će biti visoka, krećući se oko 7,9% ili čak više u prvom kvartalu, uz još uvek rastuće cene energije i drugih primarnih proizvoda, visoke transportne troškove i uska grla u snabdevanju na svetskim tržištima.
Međutim, očekivano usporavanje rasta cena svih navedenih faktora, postepeno rešavanje problema ponude, povećana restriktivnost monetarne politike i stabilan kurs, podržavaju očekivanja o usporavanju inflacije u drugom kvartalu. Na kraju 2022. godine NBS očekuje da će se inflacija kretati između 3,5%-4%, a do kraja perioda projekcije da padne na centralnu vrednost ciljane inflacije (3% +/- 1,5pp). Kratkoročno gledano, Vladine mere o privremenom ograničavanju rasta cena osnovnih životnih namirnica (šećer kristal od jednog kilograma, brašno tip 500 i tip 400 glatko, u svim pakovanjima do pet kilograma, uključujući i pet kilograma, suncokretovo ulje od jednog litra, svinjski but, dugotrajno UHT mleko sa 2,8% mlečne masti u ambalaži od jednog litra) sa 15. novembrom i cena električne energije za realni sektor očigledno imaju pozitivan uticaj, jer je mesečna inflacija usporila rast na 0,4% u decembru, posle njenog prosečnog mesečnog rasta od 0,9% u periodu avgust-novembar.
Mera ograničenja rasta cena hrane je produžena za narednih 90 dana, a Vlada je donela i nove mere u cilju ublažavanja rasta cena hrane. Naime, usled dramatičnog rasta cena veštačkog đubriva na globalnim tržištima (sa 330 evra po toni u proleće 2021. na oko 1.000 evra po toni na kraju 2021. godine), podstaknutog rastom cena gasa koji je važan u proizvodnji amonijaka, Vlada je ukinula carinu (10%) na uvoz veštačkog đubriva iz trećih zemalja, odnosno arapskog sveta i sa Dalekog istoka, uvezla 70.000 tona đubriva i subvencionisaće kamatu na trogodišnje kredite za kupovinu đubriva. Te mere će donekle ublažiti rast cena hrane, ali obzirom na visoku cenu veštačkog đubriva, možemo ipak očekivati relativno visoke cene hrane bar u prvoj polovini ove godine.
NBS je zadovoljna razvojem privrede sa rastom BDP-a od 7,5% u 2021. godini (procena Zavoda za statistiku), što potvrđuje njena očekivanja o stabilnim izgledima privrede u 2022. i na srednji rok (4–5%), uz podršku infrastrukturnih projekata i rast lične potrošnje. NBS je uzela u obzir smanjene izglede za rast globalne privrede u ovoj godini, mada je oporavak verovatan u drugoj polovini godine na osnovu popuštanja zdravstvenih ograničenja u mnogim zemljama, usporavanja rasta cena energenata i rešavanja problema sa snabdevanjem.
NBS će pažljivo pratiti cene energenata i primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskim tržištima, kao i razvoj inflacije na domaćem tržištu i ukoliko se neki od glavnih rizika materijalizuju, koji dovode do ubrzanja inflacije, NBS će blagovremeno reagovati svim raspoloživim instrumentima. Umeren pritisak na dinarsku likvidnost i blago povećana inflatorna očekivanja podržali su prilično umeren rast BELIBOR-a sa 0,88% u oktobru na trenutnih 1,02%. Dinar je ostao stabilan u odnosu na evro uprkos rastućoj inflaciji, a stabilnost se može pripisati visokim deviznim prilivima (strane direktne investicije, doznake, izvoz) i oživljenom kreditiranju.
Inflacija je nastavila da raste tokom druge polovine 2021. godine, kao rezultat nekoliko faktora različitog značaja u različitim regionima. Cene fosilnih goriva su se skoro udvostručile u protekloj godini, što je povećalo troškove energije i izazvalo veću inflaciju, što je najizraženije u Evropi. Rastuće cene hrane su također doprinele većoj inflaciji, kao i česti prekidi u lancu snabdevanja, začepljene luke, ograničenja na kopnu i velika potražnja za robom. Prema MMF-ovom izveštaju “Globalne ekonomske perspektive” iz januara 2022. godine, očekuje se da će inflacija ostati visoka u bliskoj budućnosti, u proseku od 3,9% u razvijenim ekonomijama i 5,9% u zemljama u razvoju i privredama u razvoju u 2022. godini, pre nego što se spusti 2023.
Pod pretpostavkom da srednjoročna inflaciona očekivanja ostanu dobro usidrena i da pandemija popusti, inflacija bi trebalo da značajno uspori rast, ako se ispune sledeći uslovi:
Očekuje se da će se značajan rast cena goriva tokom 2021. godine, ublažiti tokom 2022-23, što će pomoći u obuzdavanju ukupne inflacije. Fjučers tržišta pokazuju da će cene nafte porasti za oko 12% i cene prirodnog gasa oko 58% u 2022. godini (obe znatno niže od povećanja u 2021. godini), pre nego što se smanje u 2023. godini kako se neravnoteža ponude i potražnje bude dalje smanjivala. Što se tiče cena hrane, očekuje se njihov umereniji rast od oko 4,5% u 2022. i pad u 2023. godini.
U mnogim zemljama, rast nominalnih plata ostaje zadržan uprkos tome što se zaposlenost vraća skoro na nivoe pre pandemije. Dok su centralne banke na tržištima u razvoju, kao i kod nekoliko naprednih ekonomija, već podigle kamatne stope, za neke CB ta odluka predstavlja težak izbor, jer moraju da balansiraju između odluke da sa jedne strane smanje inflatorni pritisak, a sa druge strane da izbegnu potencijalno usporavanje rasta ekonomije koje može uslediti sa rastom kamatnih stopa. Reakcije politike će varirati u zavisnosti od inflacije i kretanja zaposlenosti u pojedinim zemljama i jačine okvira politike centralne banke. Značajna podrška će se verovatno nastaviti u evrozoni i Japanu kako bi se omogućilo da se oporavak ekonomije zadrži, iako ECB najavljuje popuštanje takve politike već od marta, zbog visoke inflacije.
Nasuprot njima, ta podrška će biti povučena u Sjedinjenim Američkim Državama 2022. godine — gde je oporavak napredniji — sa izgledima za brži povratak kamatnih stopa na više nivoe nakon toga. Ovo naglašava potrebu da se pažljivo prate ključni indikatori budućih inflatornih pritisaka, uključujući inflatorna očekivanja, rast plata i jedinične troškove rada (posebno kada se potražnja ponovo balansira prema uslugama), i profitne marže preduzeća, što može da nagovesti da li će se veći pritisci troškova preneti na cene. Efikasna komunikacija monetarne politike je ključno sredstvo za izbegavanje izazivanja preteranih reakcija sa finansijskih tržišta.
I pored nastavljenog intenzivnog rasta sektora rudarstva (+40,6% g-n-g) u decembru posle 48,7% g-n-g u novembru, industrijska proizvodnja u decembru je usporila rast na 3,3% posle 7,0% g-n-g u novembru usled usporavanja rasta prerađivačkog sektora (+2,3% g-n-g) posle snažnog rasta u novembru (+7,0% g-n-g). Proizvodnja električne energije je i dalje bila u negativnoj teritoriji (-7,5%) posle pada od 10,3% g-n-g u novembru usled sušne sezone ovog leta i nižeg vodostaja reka. Od početka godine, industrija je ostvarila rast od 6,3% (2020: +0,4%), kao rezultat bržeg od očekivanog oporavka globalne ekonomije tokom 2021. godine i izuzetnog rasta izvozne tražnje tokom 2021. godine.
Dalje, treći program podrške privredi za sprečavanje negativnih posledica širenja zdravstvene krize je dao pozitivan doprinos. Sektorska struktura pokazuje rast sektora rudarstva od 27,6% od početka godine, prerađivačkog sektora od 5,5% od početka godine i proizvodnje električne energije (+0,7%). Međutim, evidentno je usporavanje rasta prerađivačkog sektora od septembra meseca usled rasta troškova proizvodnje (rast cene energenata na globalnim tržištima koji je podstakao rast cena nafte na domaćem tržištu, rast cena električne energije i rast cena ostalih inputa na domaćem tržištu). U nekim sektorima je na usporavanje rasta uticalo i kašnjenje u normalizaciji globalnih lanaca snabdevanja, a samim time i kašnjenja u isporuci poluproizvoda.
Prema brzoj proceni rasta BDP-a u 4. kvartalu, ekonomija je (realni iznos) porasla za 6,9% godišnje posle rasta od 7,7% u 3. kvartalu. Izvoz robe u 2021. godini je ostvario rast od 26,8% godišnje (2020: -2,7%), a vrednost izvoza iznosila je 21,6 milijardi evra. Uvoz je ostvario rast u 2021. godini od 24,6% (2020: -3,8%) i dostigao vrednost od 28,6 milijardi evra. Rast je delimično rezultat rasta cena metala i cena ostalih proizvoda na globalnim tržištima, kao i slabljenja evra u odnosu na dolar. Kao rezultat snažnog rasta uvoza, deficit spoljne trgovine porastao je za 18,3% godišnje, dok je pokrivenost uvoza izvozom porasla na 75,6% u poređenju sa 74,3% u 2020. godini. U 2021. godni ostvaren je rast uvoza od 5,6 milijardi evra (2020: -0,92 milijardi evra).
Najveći rast uvoza ostvaren je kod obojenih metala, gvožđa, čelika, drugih metala, električnih mašina i aparata, te drumskih vozila, hemijskih proizvoda (plastika u primarnoj formi i medicinski proizvodi) i uvoza nafte (delimično usled rasta cena nafte na globalnim tržištima). U 2021. godini ostvaren je rast izvoza od 4,6 milijarde evra (2020: -0,48 milijardi evra), a najveći rast izvoza ostvaren je kod izvoza voća i povrća, metalnih ruda i otpada metala, hemijskih proizvoda (eterična ulja, plastika u primarnoj i ostalim formama), obojenih metala, gvožđa i čelika, proizvoda od kaučuka i električnih mašina, aparata i uređaja. Snažan rast spoljne trgovine rezultat je rasta izvozne tražnje, novog investicionog ciklusa u zemlji, ali i rasta cena hrane i metala na spoljnim tržištima.
Početak novogodišnjih i božićnih praznika, kao i pad broja dnevno zaraženih korona virusom, rezultirali su visokom stopom rasta prometa u trgovini na malo u decembru (+11,2% g-n g). Rast je ostvaren kod sve tri kategorije proizvoda, tako da je potrošnja hrane, pića i duvana porasla za 6,6% g-n-g, potrošnja neprehrambenih proizvoda je porasla za 15,9% g-n-g i potrošnje motornih goriva (15,0% g-n-g). Gledano od početka godine, vidljiv je snažan rast prometa zahvaljujući isplatama neto min. zarada, kreditnoj aktivnosti, odsustvu restrikcija u kretanju i vakcinaciji stanovništva, koji su doprineli da potrošnja hrane, pića i duvana poraste za 7,4% od početka godine (2020: 2,8%), potrošnja neprehrambenih proizvoda da poraste za 12,0% od početka godine (2020: 9,9%) i potrošnja motornih goriva da poraste za 14,2% od početka godine (2020: – 2,6%).
U decembru mesecu ostvaren je najviši nivo deficita nekonsolidovanog budžeta u celoj 2021. godini i najviši mesečni nivo od marta 2020. godine kada je počela zdravstvena kriza. Naime, deficit je u decembru dostigao iznos od 136,5 milijardi dinara, posle deficita od 51,7 milijardi dinara u novembru usled snažnijeg rasta rashoda budžeta (+37,9% mesečno) u odnosu na rast budžetskih prihoda (+15,7% mesečno). Kada su u pitanju rashodi, najveći rast beleže kapitalni rashodi (+48 milijardi dinara mesečno), usled finansiranja infrastrukturnih projekata, kao i budžetski krediti (+37,3 milijardi dinara mesečno). Sa druge strane, rast prihoda bio je veći u odnosu na novembar mesec, najviše generisan rastom PDV-a i akciza.
Iako fiskalna konsolidacija zvanično nije bila na dnevnom redu u 2021. godini, manje ekspanzivna politika je bila očigledna, podržana manjom potrošnjom (tj, manje subvencija za stimulativne mere, manji transferi društvenim organizacijama), ali i zdravim rastom prihoda od poreza usled oporavka ekonomije. Kao rezultat, deficit budžeta je u 2021. godini pao na 286,1 milijardi dinara (-37,7% godišnje), zaostajući za iznosom planiranim Zakonom o budžetu (304,5 milijardi dinara). Nižem deficitu ove godine doprinosi oporavak ekonomije, koji se reflektuje kroz viši nivo poreskih prihoda (+16,5% godišnje), naročito PDV-a u zemlji, poreza na dobit preduzeća, a kao rezultat rasta neto dobiti privrede u 2020. godini i, na kraju, akciza.
Rashodi budžeta su porasli za 2,0% godišnje usled pada transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i subvencija, međutim kapitalni rashodi su beležili zdrav rast usled pokretanja novih infrastrukturnih projekata. Kao rezultat takve politike, deficit budžeta u odnosu na BDP je pao na 4,8% u 2021. godini posle 8,3% u 2020. godini. Poboljšanje racija je rezultat sa jedne strane nižeg deficita budžeta, ali svakako i rasta ekonomije. Tokom 2021. godine, javni dug je porastao za 3,5 milijardi evra na nivo od 30,1 milijardi evra iz spoljnih izvora (+3,1 milijardi evra), a u odnosu na BDP iznosio je 56,9% (kalkulacija Ministarstva finansija).
U toku 2021. godine, Ministarstvo finansija se okrenulo evropskom finansijskom tržištu i emitovalo tri evro-obveznice, pri čemu je napravljena važna prekretnica na tržištu evroobveznica, emitovanjem prve zelene obveznice (1,0 milijarda evra), koja dospeva 2028. godine, pored konvencionalne obveznice od 750 miliona evra, koja dospeva 2036. godine, što je najduži rok dospeća evroobveznice koju je do sada emitovala Srbija na inostranom tržištu. I početkom godine je emitovana evroobveznica u vrednosti od 1,0 milijarde evra i ročnosti 12 godina. Zelena obveznica je postigla izuzetnih 10 bp zelene premije ispod fer vrednosti. Sredstva dobijena emitovanjem konvencionalne obveznice već su iskorišćena za otplatu starog duga.
Emisije blagajničkih zapisa Ministarstva finansija na domaćem tržištu tokom 2021. godine (denominovane u dinarima i evrima) iznosile su 3,95 milijardi evra (2020: 2,72 milijardi evra), a prodato je HOV u vrednosti od 1,34 milijarde evra, dok su potrebe refinansiranja duga po osnovu emitovanih HOV na domaćem tržištu duga za 2021. godinu iznosile 1,1 milijardu evra. Duge ročnosti su i dalje bile u fokusu investitora, tako da je 12,5 godišnja ročnost učestvovala sa 43,7% kupljenih B-zapisa Ministarstva finansija (2021: 30%). Pored ove ročnosti, interesovanje je poraslo i za 5,5-godišnje HOV, čije je učešće u ukupno prodatim HOV povećano na 30% sa 20% u 2021. godini. Treća po učešću u prodatim B-zapisima Ministarstva finansija bila je ročnost od 2 godine (21,2%).
Prosečni prinosi na dinarski-denominovane HOV su blago porasli na 2,76% sa 2,74% u 2020. godini, pri čemu je pad prinosa bio prisutan do septembra, a od oktobra meseca kreće rast prinosa usled rasta inflacije i, očekivano, tražnje investitora za višim inflacionim premijama.
Najnovije vesti