Prema već dostupnim podacima iz mnogih zemalja evrozone, ekonomski zamah na početku godine bio je sve samo ne dinamičan, a mart je bio slab mesec. Takođe je jasno da su od početka rata u Ukrajini šanse da se privredna aktivnost poveća tokom godine značajno smanjene, što se ogleda u veoma niskim anketnim vrednostima nekih indikatora poverenja (npr. ZEV) i ekonomskih očekivanja (Sentiks).
Dalje, smanjeni izgledi za nastavak ekonomskog rasta uz pretpostavku sve većih sankcija će verovatno ponovo umanjiti raspoloženje privrednika. U okolnostima očekivano slabog privrednog rasta, rasta inflacije, kao i rasta inflacionih očekivanja, mnogi članovi Izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB) počeli su odnedavno da menjaju svoju retoriku u pravcu da više nema potrebe za održavanjem negativnih kamatnih stopa i kupovinom neto aktive.
S obzirom da su inflaciona očekivanja prešla nivo od 2%, što je gornja granica tolerancije ECB-a, gurajući prinose na obveznice u evrozoni na visoke nivoe, za očekivati je da će ECB ipak odluku o povećanju kamatne stope doneti možda već u julu. Iz tog razloga, RBI Istraživanje je pomerilo očekivanje prvog povećanja kamatne stope sa septembra na jul mesec (+25bp), dok bi drugo povećanje trebalo da usledi u septembru (+25bp), a potom treće u decembru, takođe za 0,25bp na nivo od 0,75%.
Tempo normalizacije kamatnih stopa zavisiće više od podataka (tj. neće biti unapred definisan put), ići će postepeno i verovatno bi trebalo da bude završen do kraja 2023. godine. Viđenje da bi ova normalizacija kamatnih stopa mogla biti praćena neželjenim pooštravanjem kreditnih uslova (veće premije rizika, ograničena ponuda finansiranja) moglo bi biti suprotstavljeno pratećim merama za transmisiju monetarne politike, tj. instrumenti kupovine obveznica i operacija refinansiranja, koji su ionako sada postali standardni instrumenti.
Za sada se pretpostavlja da smanjenje inflacije neće biti potpuno i da će na određenom nivou biti prilično sporo, te da će stopa inflacije ostati iznad ciljne vrednosti ECB još mnogo kvartala. Uprkos rastućim rizicima na strani ekonomskog rasta, RBI Istraživanje je revidiralo prognoze inflacije i kamatnih stopa naviše u centralnoj Evropi i Rumuniji, nakon objavljenih poslednjih podataka o inflaciji u tim zemljama. U nekim zemljama, prosečna dvocifrena inflacija će verovatno biti dostignuta 2022. godine. Referentne kamatne stope za Češku, Poljsku i Rumuniju će sada dostići nivoe od 6,5%, 7% i 7%, respektivno, dok su pre pandemije iznosile 1%-2,5%. Pored regionalnog inflatornog pritiska, izgledi za snažno monetarno pooštravanje u SAD i evrozoni povećavaju pritisak na centralne banke centralne Evrope/jugoistočne Evrope.
Ne bi trebalo da zaboravimo intra-regionalnu konkurenciju za veće stope, kako bi se izbegle previše agresivne promene na deviznom tržištu.
Američke Federalne Rezerve (FED) su povećale ciljani raspon referentne kamatne stope za 50 bp na 0,75-1,0 % i saopšten je plan smanjenja bilansa stanja početkom juna mesečnim tempom do 47,5 milijardi dolara, a nakon tri meseca biće povećan na 95 miijardi dolara. Držimo se naše prognoze od 50bp povećanja u junu, ali vidimo velike šanse da će naredni sastanci FED-a doneti povećanje stope za 50bp, a ne za 25bp, kao u našoj prognozi.
Kada je u pitanju kretanje EUR/USD, agresivno povećanje kamatne stope u SAD-u i istovremeno ne tako dobre ekonomske perspektive u evrozoni podstiču jačanje dolara u odnosu na evro, pri čemu paritet više nije van domašaja. Tok vesti o sankcijama vezanim za energetiku, koji je postao dvostrani, takođe ide u korist dolaru, s obzirom na energetsku nezavisnost SAD-a.
Da li će evro da se oporavi već u kratkoročnom periodu prilično je neizvesno, što je uticalo da RBI istraživanje ponovo proceni kratkoročne izglede i za sada stavi prognozu EUR/USD na reviziju. Pokazalo se da je sadašnje okruženje izazovno za evro, posebno u odnosu na američki dolar. Tokom narednih nekoliko meseci procenjujemo da će balans rizika i dalje biti u korist američkog dolara, a ne evra: a) ekonomski podaci će oslabiti značajnije u evrozoni nego u SAD-u i b) FED će odlučnije povećati kamatnu stopu. Za trajniji
oporavak evra, rizici od pada ekonomije bi morali da nestanu, a to je moguće u slučaju kredibilnih mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije – što trenutno nije nešto što se čini realno.
Nakon dugo očekivanog povećanja referentne kamatne stope u aprilu (+50bp) na 1,5%, NBS se odlučila za još jedno povećanje od 50bp na 2,0%. Odluka je podržana inflatornim pritiskom na svetskom i lokalnom tržištu, koji je, prema oceni NBS, jači nego što se očekivalo, zahtevajući jačanje restriktivnosti monetarne politike kako bi se izbegli sekundarni efekti na dalji rast inflacije i inflatornih očekivanja. Očigledno, geopolitičke tenzije povećavaju izazove u pogledu nastavka rasta cena energije, cene hrane i sirovina. Prema Bloomberg konsenzusu, samo šest analitičara (uključujući i nas) od ukupno 20, očekivalo je povećanje kamatne stope.
NBS očekuje da će inflacija usporiti u drugoj polovini 2022. godine, dok će se u drugoj polovini 2023. vratiti u okvir ciljanog targeta inflacije (3% +/- 1,5pp). Očigledno je da će cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, energenata i uvozna inflacija još neko vreme imati inflatorni efekat.
Sa druge strane, nova poljoprivredna sezona rezultiraće nižim cenama voća i povrća, što će zajedno sa dosadašnjom restriktivnošću monetarne politike i merama Vlade (zamrzavanje cena hrane do kraja juna i nastavak prilagođavanja cena nafte) pozitivno uticati na usporavanje rasta maloprodajnih cena u drugom polugodištu. NBS je zadovoljna stopom rasta BDP-a u prvom kvartalu (+4,3%, brza procena RZZS), očekujući da će rast ekonomije ove godine biti slabiji u odnosu na prošlu godinu (+7,5%), ali ne značajno.
Ipak, povećanje kamatnih stopa od strane FED-a i ECB-a koje će uslediti ove godine, moglo bi negativno da utiče na tokove kapitala u zemlji i da se odrazi na usporavanje BDP-a i slabljenje deviznog kursa. Očekujemo još jedno povećanje stope u junu (+50bp) na 2,5% i zadržavanje stope na ovom nivou tokom leta na osnovu očekivano dobre poljoprivredne sezone.
Od jeseni očekujemo nastavak rasta kamatne stope usled: a) novog ciklusa slabljenja dinara kako počinje grejna sezona (tj. veći uvoz energenata koji će izazvati visok spoljnotrgovinski deficit) i b) verovatno još uvek visoke inflacije izazvane cenama energenata (tj. neizvesnosti u vezi sa ukrajinsko-ruskim ratom/pregovorima) u drugom polugodištu. Kao rezultat, prognozu referentne kamatne stope za kraj ove godine smo revidirali sa 2,5% na 3,5%.
Nakon blage depresijacije dinara u odnosu na evro u martu (-0,08% mesečno), dinar je ojačao za 0,07% mesečno u aprilu jer se smanjila potražnja za devizama, kako uvoznika energenata (završetak grejne sezone), tako i stanovništva (smanjena zabrinutost u vezi sa mogućim efektima konflikta Rusije i Ukrajine na Srbiju). Posledično, smanjena je potreba za intervencijama na deviznom tržištu u aprilu (155 miliona evra), nakon rekordnih intervencija u martu (1,2 milijarde evra). Od početka godine (presek 30. april), dinar je depresirao za 0,02% u odnosu na evro. Očekujemo nastavak smirivanja tržišta tokom letnjih meseci i novi ciklus postepenog slabljenja valute u odnosu na evro sa početkom grejne sezone i povećanim uvozom energenata.
Ključni pokretač mesečnog rasta inflacije (+1,5% mesečno) bile su cene hrane i bezalkoholnih pića (+2,7% mesečno), nakon rasta od 1,1% mesečno u prethodnom mesecu. Aprilski skok cena hrane bio je podstaknut sezonskim rastom cena voća, dok su ostale kategorije hrane imale vrlo umeren rast usled odluke Vlade o nastavku ograničenja rasta cena ključnih prehrambenih proizvoda (šećer, meso, mleko, hleb, jestivo ulje). Dalje, cene odeće (+2,1% mesečno), cene stanovanja i električne energije (+1,0% mesečno) i cene rekreacije i kulture (+1,2% mesečno) su se pomerile naviše u odnosu na prethodni mesec. Kao rezultat, cene robe porasle su za 1,8% (april: +1,0% mesečno), dok su cene usluga porasle za 0,6% mesečno (april: +01% mesečno).
Inflacija na godišnjem nivou je prilično visoka (+9,6%), nakon 9,1% godišnje u martu, podržana cenama hrane i bezalkoholnih pića (+15,8%), transporta (+13,4%), alkoholnih pića i duvana (+ 6,9%) i opreme stanova i tekućeg održavanja (+6,0%). Vlada je uvela različite mere kako bi pomogla građanima i preduzećima da se izbore sa rastućim cenama energenata i hrane, uključujući produženje Odluke o ograničavanju cena ključnih prehrambenih proizvoda do kraja juna i produženje limitiranja rasta cena naftnih derivata evro dizel i evro premium BMB 95.
Međutim, cene industrijskih proizvođača ostaju na rastućoj putanji u aprilu (+15,9% godišnje), nakon 15,3% godišnje u martu, a uvozne cene su porasle za 16,2% godišnje (mart: +15,9% godišnje). Dalje, cene proizvođača poljoprivrednih proizvoda su opet povratile visoku stopu rasta u martu (+24,3% godišnje), posle rasta od 17,9% u februaru, što verovatno korespondira sa novom setvenom sezonom.
Iako NBS očekuje usporavanje inflacije do kraja godine, ponavljamo da postoje rizici da inflacija ostane povišena od jeseni: a) uska grla u snabdevanju poluproizvodima i sirovinama, b) prelivanje rasta inflacije u zoni evra kroz uvozne cene na domaću inflaciju, c) rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskim tržištima i cene đubriva e) rast cena metala i f) najava o mogućem povećanju cena električne energije kako za domaćinstva tako i za privredu. Za privredu su cene eletrične energije zamrznute do kraja juna. Očekujemo pozitivan uticaj, u smislu smirivanja rasta inflacije, od dobre poljoprivredne sezone i paketa mera koji je usvojila Vlada.
Naime, prinosi osnovnih poljoprivrednih kultura biće presudni za razvoj cena hrane, jer troškovi proizvodnje već imaju inflatorni uticaj. Što se tiče bazne inflacije, dinamika rasta ubrzana je u aprilu (+5,5% godišnje), posle rasta od 4,8% u martu usled rasta cena neprerađene hrane (+6,5% godišnje) posle 5,9% u martu i cena prerađene hrane na 11,4% (mart: 10,9% godišnje).
Najnovije vesti